Cradle

Necu nista, hocu sve ...

29.05.2006.

sretna i tuzna...

konstatovala sam danas da sam se razbolila od obaveza, sve me boli a nista me ustvari ne boli, samo mi se ne izlazi iz kuce, zelim mir...
ostala nam je jos samo jedna sedmica do kraja faxa, sto se vise priblizava kraj sve manje snage imam...
trebali bi imati iduce sedmice apsolventsko vece, nismo se jos nista konkretno dogovorili, doduse nema nas puno na godini, pa cemo to valjda lako organizovati u toku ove sedmice. ionako smo super ekipa na faxu, toliko smo vremena proveli zajedno, ferijalnih praksa, noci i dana, znam da nikome nije stalno do nekih napucavanja vec da se dobro provedemo, nacugamo :)))) zao mi je zbog raje jedino, super smo se slagali sve ove godine, bili smo podrska jedni drugima sto je rijetkost danas. znam da cemo se poslije te veceri svi nekako razici, htjeli to ili ne...

24.05.2006.

.....

Ne znam vise ni sta da pisem. Toliko sam umorna u zadnje vrijeme od silnih obaveza koje su nam navaljali da nemam skoro pa nimalo slobodnog vremena. Glava mi je postala suplja k'o vodovodna cijev. Sve mi nesto prolazi kroz nju a nista ne ostaje u njoj.
Ove godine sam naumila na more s mamom. Idemo u Francusku. Bas jedva cekam taj 15. juni!!! Kad ce vise?!?!

Kad me pitaju gdje izlazim po gradu?!?! Vise ni ne pamtim kad' sam sjela u neku kafanu da popijem kafu, zali boze lijepog vremena. Prolazi vrijeme i ovi suncani dani i nikako da stignem sve sto sam naumila, poslije ce mi biti krivo, znam. Doci ce opet ona ruzna zima i tek tada cu naci malo vise vremena poslije ovih silnih obaveza koje me cekaju u naredna 2-3 mjeseca ali sta se moze.

21.05.2006.

...

jest' ova nedelja dosadan dan...
ne znam kud' bih sa sobom...
najmanje pet puta sam kontala gdje bih izasla veceras i isto toliko puta odustajala od zamisli...
brine me ako izadjem da necu uciti a isto tako ako ostanem kuci znam da cu sve drugo raditi samo da ne ucim...
bas mi treba neke akcijeeeeeeeeeeeeeeeeeeee

20.05.2006.

25 ;-)

veceras se slavilo...
nisam vise ona mala...
samo jos jednu godinu starija...
hocu da brojim sada godine u rikverc ;-)

17.05.2006.

Nedaj se mladosti...

I cega jos trebam da se odreknem u zivotu za ''bolje sutra''?

Dosta mi je bilo pet godina rata tj. tih pet godina unistenog djetinjstva provedenog po podrumima, pa onda poslije rata pet godina borbe i zivota u tudjini, pa onda pet godina borbe za fakultet-na domacem terenu. Sad' mi je stvarno dosta. To je petnaest godina borbe. Dokle vise samo neka borba, pa boris se za ovo za ono, zivot ti postaje toliko prazan, nema nikakvih uzitaka.
Ne pamtim kad' mi se nesto lijepo desilo i da je to trajalo duze od jednog ili dva dana. To vise nema nikakvog smisla.
Pa jos treba da se borim za neku ljubav sada, da bi sutra imala porodicu, djecu, pa opet borba???
Ne mogu vise da se borim i zrtvujem za nekoga ili nesto. Sad mi je stvarno dosta. Hocu da uzivam u ovim godinama svoje mladosti dok ne bude prekasno.

12.05.2006.

Mojoj dragoj Azri !

Najmanje sto mogu da ucinim za tebe je da ti posvetim bar jedan post na blogu.
Malo su rijeci kojim bih mogla opisati ono sto si ti.
Nekad nisam bila ni svijesna koliko mi znacis ali znam koliko mi nedostajes.
Ne bih mijenjala skoro deset godina naseg prijateljstva ni za svo blago ovog svijeta.
Hvala ti sto si uvijek bila uz mene pa makar i u mislima.
Hvala ti za sve sto si ucinila za mene.
Ti si za mene najbolja osoba na svijetu i tako ce zauvijek ostati!

06.05.2006.

...

super mi bi veceras, onako iznenada kad nista ne planiras...

popodne legnem onako umorna od prakse, kontala sam provesti ostatak dana u krevetu uz televizor...

zovu raja, ima dernek na grbavici kod ovog jarana, brzo skocim, spremim se za pola sata i preko vrata, tamo bili do ponoci, onda spicimo do sa cluba na elektricni orgazam, ma extra stvarno prodje noc, onako ne planirano...
idem sada jastuk da zagrlim, stvarno sam umorna..
laku noc

05.05.2006.

....

Konacno da nadjem vremena i za ovo malo bloga
;-)
Danima nisam pisala a nazalost ni posjecivala druge blogove. Ja se izvinjavam! :-)
Zavrsila sam konacno s praksom do kraja fakulteta, samo jos predavanja da se zavrse a i to ce za 3-4 sedmice i onda da se bacim na spremanje ispita i diplomskog. Sto se vise kraj priblizava tome svemu, ja sve manje snage imam. Prije sam bila poletnija, znala sam za jedan ispitni rok i po pet ispita da polozim a sada nikako da se nakanim.
Za praznike je bilo odlicno. Starci su me odusevili jos vise ovaj put. Puni su humora, ma opiceni skroz. Smijali smo se raznim glupostima, dok nam suze na oci ne krenu. Tati nikad ne ponestaje humora. Mama je smijesna sama od sebe. Cak i kad nam je jedan dan guma pukla od auta, mijenjali smo je po nevremenu na sred ceste, niko nije psovao, cak smo se smijali, vjerovatno mozda i od muke. Sve u svemu, zanimljivo je bilo.
Super mi bude s njima, kad dodju ovako povremeno u Sarajevo. U razgovoru s njima, vratim se nekako u realnost, svi moji problemi mi postanu sitnica. Stid me uopste da nesto i kazem. Oni su puni optimizma i pored svih problema. Svaka im cast!

eXTReMe Tracker